Translate

Претражи овај блог

субота, 18. фебруар 2017.

Коме веровати - мечки Гоци, или прогнозерима времена?

НЕИЗВЕСНО КОЛИКО ЋЕ ЗИМА ТРАЈАТИ: Гоца није изашла из пећине, можда је и њој нерадни дан & Бета | 15. фебруар 2017. 14:39 | Коментара: 5 . / Мрка мечка Гоца остала је у својој јазбини у београдском Зоолошком врту иако су је бројни постиоци жељно ишчекивали
Мрка мечка Гоца остала је данас у својој јазбини у београдском Зоолошком врту иако су је бројни посетиоци жељно ишчекивали.
Тако је неизвесно колико ће још зима потрајати јер, како се верује, ако мечка изађе из јазбине и види своју сенку и уплаши се и врати у јазбину то значи да ће зима потрајати.
И да се пробудила, Гоца највероватније не би видела своју сенку, јер јутро је било облачно. Да је устала око поднева можда би је и видела, јер је дан сунчан.
Такође, сасвим је сигурно да Гоца није гладна, удобно живи у Зоо врту и нема разлога да се због глади буди и тражи храну у природи, храну јој чувари доносе на ноге.
Мечка Гоца, која је пореклом из наших шума, ужива у Зоо врт Београд већ четврт века па чувари мисле да је изгубила природни инстикт.
Ветеринари Зоо Врта кажу да је мечка Гордана одличног здравља, али истичу да је за разлику од медведа у дивљини, зато што није имала прави зимски сан, непоуздан метеоролог.
Метеоролози имају данас најсавременија средства за прогнозе и све мање греше па нема разлога да се више верује мечки.
Ипак, слична веровања и предсказања постоје широм света.
Медији највећу пажњу поклањају америчком Дану мрмота, који се сваке године обележава 2. фебуара. Тога дана неколико хиљада грађана окупи се у малом граду Панксатони у Пенсилванији да би видели шта ће рећи мрмот Фил. Праћење Филовог изласка из јазбине постало је друштвени догађај давне 1887. године.
Ове године, ако је за веровати Филу, зима ће још потрајати. Али и Фил је знао често да завара.

ВЕСТИ ИЗ РУБРИКЕ

stalker 15. фебруар 2017. 16:13 #4423279
Daleko smo dogurali kad od mečke očekujemo prognozu vremena ! Doduše kakve su nam prognoze , pred zimu, davali naši meteorolozi ništa nije čudno. Oni retko kad nešto potrefe, ali ovoga puta su ga baš promašili . Umesto blage zime kako su nam pričali ,ispade najhladnija zima u poslednjih 55 godina !

среда, 1. фебруар 2017.

Visit to Antarctica Confirms Discovery of Flash Frozen Alien Civilization

  Испод Антарктика се налази древна ванземаљска цивилизација, са 3 брода пречника 50км
  
11. децембра 2016. године, Гуд је на свом блогу описао како је и раније, из више извора, био упознат са ископавањима на Антарктику, а онда му је ископавања такође открио виши официр у оквиру УСАФ-а, који је водио тајни свемирски програм под називомСигмунд“. Делокруг тог програма укључивао је више отмица и испитивања и самог Гуда, који је био тестиран за верност својих информација.
Пошто је био задовољан због тачности Гудових информација и извора, “Сигмунд” је неочекивано поделио нешто свог знања о ископавањима на Антарктику. То је укључивало цивилизацију предвођену са “Предамитима“, расом издужених лобања, високих 3-3,5 метара.
Три матична свемирска брода овалног облика са око 50 км у пречнику су откривена у близини, откривајући да су “Преадамити” ванземаљског порекла, и да су на Земљу дошли пре око 55.000 година. Један од три брода је откопан и утврђено је да има много мању свемирску летелицу унутра. Цивилизација “Преадамита”, бар тај део који је био на Антарктику, је био замрзнут у катаклизмичном догађају који се догодио пре око 12.000 година.
Гуду су такође његови контакти рекли да су најсавременије технологије, као и остаци преадамита уклоњени са једног археолошког налазишта које ће бити доступно јавности. Тимови археолога су радили са оним што је остало, и речено им је да држе у тајности шта год да су видели.
Поред тога, одабрани древни предмети са других локација ће бити донешени из огромних складишта и постављени на археолошко налазиште како би се приказало јавности. У предстојећем саопштењу о ископавањима на Антарктику, нагласак ће бити на земаљским елементима замрзнуте цивилизације како не би превише шокирали популацију.
Према речима Гуда, ова најава ће вероватно бити темпирана као одвлачење пажње са откривања мрачне стране глобалне елите, како се појављују информације о међународном прстену педофилије и трговини децом.....

уторак, 31. јануар 2017.

Нема ни помена о другим деловима налазишта који су такође угрожени, а не помиње се ни део локалитета са конзервираним ископом, који је такође у опасности, на коме су се одвијала истраживања, од 1978. до 1988. и од 1998. до 2008. године

Септичке јаме прете Винчи Д. МАТОВИЋ - М. КРАЉ | 27. јануар 2017. 22:28 | Коментара: 5
Спорење двеју институција око начина заштите чувеног археолошког локалитета (1). Отпадне воде могу да угрозе Бело брдо
ДВЕ наше културне институције укрстиле су копља око Белог брда. Наиме, руководство и стручњаци Музеја града упутили су предлог министру културе Владану Вукосављевићу да се преиспита план заштите чувеног археолошког налазишта у Винчи, тачније Студија истраживања, заштите и презентације археолошког налазишта Бело брдо, Републичког завода за заштиту споменика. Због клизишта, које већ годинама угрожава локалитет на коме су откривени остаци јединствене неолитске културе и на коме су још 1908. почела прва утемељена археолошка испитивања у Србији, Музеј и Завод су пре три и по године потписали споразум, како би се Бело брдо заштитило. Незадовољни што их нико није консултовао, стручњаци Музеја, у чијој надлежности је овај локалитет, као једну од главних замерки на рачун студије, наводе да она предвиђа санацију и обезбеђење само једне катастарске парцеле, дужине од око 40 метара, што је само један мањи део клизишта:
- Сматрамо да би студијом требало омогућити санацију целог клизишта, и евентуално предвидети фазну реализацију пројекта - истичу у Музеју града, напомињући да је превасходна идеја Републичког завода да се изгради музеј у Белом брду, а не да се локалитет заштити.
Нема ни помена о другим деловима налазишта који су такође угрожени, а не помиње се ни део локалитета са конзервираним ископом, који је такође у опасности, на коме су се одвијала истраживања, од 1978. до 1988. и од 1998. до 2008. године. Овај део налазишта је посебно занимљив, јер се стигло до слоја са добро очуваним остацима неолитске архитектуре.
Један од највећих проблема заштите налазишта, како тврде, није ни поменут:
- То је санација 16 водопропусних септичких јама, на парцелама на којима је налазиште проглашено спомеником културе од изузетног значаја. Неконтролисано одливање отпадних вода из поменутих септичких јама у културне слојеве, осим свакодневне контаминације, може додатно активирати клизиште, чиме би се нанела трајна и ненадокнадива штета - изричити су у Музеју града.
Планом спорне стратегије, како се наводи, предвиђа се редослед активности у девет фаза:
- Сматрамо да није реално да се у овој календарској години изради пројекат за санацију клизишта, изведу санациони радови и започну заштитна ископавања на делу налазишта угроженом клизиштем. Уколико би се спровела заштитна ископавања без претходно спроведених санационих мера, нанела би се ненадокнадива штета на овом споменику културе - упозоравају музеалци.
МОДЕЛ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА
ПРЕМА понуђеној стратегији, предвиђено је да се Бело брдо "измести" из надлежности Музеја града Београда. Сугерише се оснивање друштва са ограниченом одговорношћу ( д. о. о.), односно модел управљања којим је Лепенски вир одвојен од Народног музеја:
- Међутим, стручњаци из Народног музеја пример управљања Лепенским виром наводе као крајње лоше решење - истичу у Музеју града.

недеља, 4. децембар 2016.

ОГРОМНОСТ:Генеалогија, Завичај, Језик / М. Лукић

..

..

..

..

..































                 = извор: књ. часопис Заветине, св. 13-14, 2000, стр. 252-254




субота, 7. мај 2016.

УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА* / Бела ТУКАДРУЗ

«Умиремо не од тог отровног брлога, него од бола за литературом»



1
ДВА НАПОРЕДНА КОЛОСЕКА: НАЈЗВАНИЧНИЈА, ТЈ. БИРОКРАТСКА КЊИЖЕВНОСТ, И – БЕЗДАНА

Ко ће написати објективнију и документованију, критички интонирану историју новије српске књижевности у којој би најзваничнија, тј. бирократска књижевност била подвгрнута најригорознијој стваралачкој ревизији, чиме би, можда, био утрт пут и писању макар кратке историје бездане књижевности? Неки нови Ђаво-бог-Писац (како би рекао Мркић), неки нови свети монструм, који би у много чему заменио наизглед незаменљивог Скерлића, тј, толике бледе копије једног Скерлића?
Бела Тукадруз
Постојали су монополи, који су сахранили толико талентованих људи, који су писали, али нису имали где да објављују. Монополи система су сахранили и цементирали не само многе потенцијале, него и конкретне људе, ствараоце.
(Један од доказа: Случај професора Младеновића, скоро невероватан, али догодио се и обелодањен је  после сто година самоће!)  ( Колико је одличних рукописа у монополским комунистичким предузећима одбачено због кукавичлука наметнутих уредника? То није хипотетичко питање. Објављивани су рукописи песника-мутаната, подобних, следбеника – који и данас муте воду, и намећу оно што је свугде у свету, па и у Европи, поражено, анахроно.) Погледајте, ко се, овде у Србији, буни против брзог писања и објављивања. Прошетајте мало интернетом.
То су људи који већ имају неке позиције и који се боје да ће их изгубити... Дакле, нема разлога да се страхује од блогосфере. Ево, погледајте оно што су покренуле београдске Заветине, један издавач који је деценијама био игнорисан од наших  штампаних медија и таворио у гету малих тиража. Заветине публикују чак и оно што је у земљама источне Европе, али и другде, до пре десетак година било незамисливо. ЗАВЕТИНА из дана у дан доноси обиље текстова, пре свега нових писаца, али и других ствари. Тим Блогосфере ЗАВЕТИНА допустио је свим  посетиоцима Сазвежђа Заветине да изнесу своја мишљења о објављеним постовима, без обзира каква била... Блогосфера пружа прилику стварном вишегласју да дође до изражаја... Међутим, и електронско издаваштво, може се злоупотребити. Све се може злоупотребити, па и блогови.Ту би заиста морао да постоји неки усвојени етички кодекс. Блогови би морали да буду профилисани, да имају своје лекторе, коректоре, уреднике.Постоји велика добит од блогосфере. Многи позвани добијају прилику да изнесу своја мишљења, да буду издавачи, дистрибутери. Без велике материјалне подршке моћних интересних група (мафије, политичких партија, у крајњем случају без подршке државе).
Издавачки и медијски монополи некадашње комунистичке државе нису се много и суштински изменили у овом транзиционом раздобљу  који би требало да буде новокапиталистички, али по много чему, поготово у култури и литератури, они су још увек ригидно неокомунистички.
У једној малој земљи као што је данашња Србија, велики је луксуз имати два удружења књижевника са прегломазним чланством и управним одборима у којима столују и владају и с т и. Књижевном животу и култури и књижевности Србије примереније би било једно удружење књижевника, које би деловало и живело и утицало на начин на који је то чинило ово удружење  у периоду свога оснивања или ренесансе.
Књижевном животу, здравом и успешнијем, нису потребне бирократе, котерије, секте, листови који све више личе на рубрику in memoriam. Удружења треба да се прочисте изнутра, да одстране из себе све оне амбициозне чланове који су ту, и у литературу уопште, залутали.
Јер, данас, највећу штету српском књижевном животу, литератури, и реалној стваралачкој критици, вредновању и превредновању, штете баш такви. Нека се врате политици, полицији, дипломатији, праву, журналистици, и другим областима из којих су перфидно убачени у књижевни еснаф са намерама, секташким и штеточинским. Ђаволским.
Разводњавајући најзваничнију књижевност, бирократску књижевност, каква још увек жилаво опстаје, захваљујући подршци Ђавола. Потискујући оне малобројне и ретке, представнике бездане књижевности.
Ко штити ове друге у овој земљи од ујдурми оних првих? Институционално и конфесионално нико – и то је жалосна истина. На бранику бездане књижевности данас стоји само једна књижевна награда истог имена, која је од свога оснивања мета најтиражнијих дневних новина, уз  помоћ једног фељтонисте-интриганта и  бившег песника- свезналице- циника, који се прочуо «пљувањем» наводних  денуцијаната и великана тзв. бирократске књижевности...

____________

       * одломак из рукописа истоимене критичке књиге, која је припремљена за штампу и чека да буде обелодањена...


понедељак, 28. март 2016.

Европа у хаосу тероризма или "шумадинац 26. март 2016. 19:03 : правог мира у свету више никад неће бити све док не буду осуђјени и кажњени сви они који су извршили агресију и разорили суверене државе : југославију,ирак,либију.сирију...они су тренутно јако моћни али ће то и сами увидети чим им никне код њих оно што су сами посејали"

  Пророчанство Асада и Гадафија: Европа у хаосу тероризма  | 26. март 2016. 14:44 | Коментара: 13

Некадашњи либијски лидер Муамер Гадафи и сиријски председник Башар ел Асад упозорили су својевремено да ће тероризам у Европи бити у порасту уколико западни лидери буду имали учешћа у дестабилизацији ове две земље
Некадашњи либијски лидер Муамер Гадафи и сиријски председник Башар ел Асад упозорили су својевремено да ће тероризам у Европи бити у порасту уколико западни лидери буду имали учешћа у дестабилизацији ове две земље, ал их нико није слушао.

И док су Либија и Сирија управо због тога потонуле у хаос, Европа се суочила са низом терористичких напада какве не памти у новијој историји.
Најновији напад догодио се у уторак управо у седишту Европске уније, али и низа међународних институција, НАТО-а и земаља Бенелукса.
Терористичка организација ДАЕШ преузела је одговорност за нападе у Бриселу који су однели 31 људски живот. Само неколико месеци раније, неколико стотина километара јужније, Париз је био поприште стравичног пира исте терористичке група која је у више координисаних напада убила 130 људи.
Више је него очигледно да су Гадафи, Асад и други који су схватали њихову забринутост разумели дешавања и трендове у региону, иако нису могли да предвиде конкретне нападе и њихову сценографију.
Неколико месеци пре смрти пуковник Гадафи је управо рекао да је јединствена и стабилна Либија једина брана која спречава бујицу стотина хиљада миграната и терориста у руху избеглица да поплаве Европу.
„Либија има безбедносну улогу на Медитерану“, упозорио је он својевремено за париску телевизијску станицу „Франс 24“.
Упркос овим тврдњама, Француска, још неколико чланица НАТО-а и других земаља наставило је са војном интервенцијом у Либији. Земљу је преплавио невиђени талас смртоносног насиља који је, у последње време, као последицу имао развој све већег упоришта злогласног ДАЕШ-а међу обичним људима.
У 2013. години, када су западни лидери разматрали слање оружја сиријским побуњеницима, Башар ел Асад је упозорио на развој опасног сценарија. Приступ додатном наоружању није само допринео јачању терориста у Сирији, већ је довео и до „директног извоза тероризма у Европу“, рекао је он.
„Ако Европљани испоруче оружје, европско двориште постаће терористичко, а Европа ће платити цену за то“, упозорио је Асад.
Почетком 2015. године, Ахмед Гадафи ел Дам, рођак некадашњег председника Либије и бивши обавештајни званичник, предвидео је у Европи, за годину или две, терористички напад упоредив са 11. септембром у САД.

Пророчанство Асада и Гадафија: Европа у хаосу тероризма

  = из КОМЕНТАРА уз овај чланак

Logic 26. март 2016. 17:06 
Nije to nikakvo proročanstvo proisteklo iz natprirodnih osobina. Bilo je to samo upozorenje bazirano na očiglednom činjeničnom stanju.Zašto je ignorisana cena ostvarenja neposrednih planova? Ko je imao tu moć? To sada u vreme naplate nema nikakvog značaja. Znamo ko plaća.

sumadinac 26. март 2016. 19:03
pravog mira u svetu vise nikad nece biti sve dok ne budu osudjeni i kaznjeni svi oni koji su izvrsili agresiju i razorili suverene drzave : jugoslaviju,irak,libiju.siriju...oni su su trenutno jako mocni ali ce to i sami uvidet cim im nikne kod njih ono sto su sami posejali..
Prason 34. reda 26. март 2016. 18:43
Imeće Evropa zanimaciju sa teroristima sve dok Amerikosi ne nađu neku novu žrtvu.
Klofuta 26. март 2016. 18:02 #3995814
Jean od ideologa islamskog ekstremizma je bio i alija izetbegovic.....
sas 26. mart 2016. 16:00 
Pa dobro. To nije veliko prorocanstvo. Svima je poznato da se Lybia i Syria borile protiv Islamskog terorizma. Evropi i Americi je bio potreban terorizam. Terorizam je donio najnizu cenu nafte iiii.... I zato su potrebne neke male zrtve(kolateralne stete;) PS: Evropa je pocistila Vrlo bogat narod koi se bavio biznisom a ne terorizmom... 
Dumar 26. март 2016. 16:07
Cudno kako taj talas terorizma obilazi Angloamerikance. Je l` da, bas nekako cudno. Ne moze se covek cudom nacuditi, kako su oni sada izvan tih meta. Eh, ko ih ne zna...
Чапајев 26. mart 2016. 15:05 
То и јесте циљ Америке да направи рат у Европи. Ништа ново!

уторак, 22. март 2016.

“Гладно пролеће” - Хунзи: животни век им је 120 година, рађају и са 65

Скоро никада нису болесни, а захваљујући генима увек изгледају младолико. Они су прави пример да начин живота, приближан идеалном, заиста постоји. -   

Хунзи су стари народи, смештени на самој граници Пакистана и Индије, познати су по томе што њихов животни век траје 110-120 година, па је њихово место становања познатије као “оаза младости”. Скоро никада нису болесни, а захваљујући генима увек изгледају младолико. Они су прави пример да начин живота, приближан идеалном, заиста постоји.
Хунзи се купају у леденој води, чак и на температури од 15 степени испод нуле, а и са 65 година рађају децу. Лети једу сирово воће и поврће, а током зиме конзумирају суве кајсије, проклијале житарице и овчији сир.
Постоји период када Хунзи ништа не једу, а он је познат као “гладно пролеће”. Назив је добио по томе што је воће тада још увек незрело, и тада пију искључиво сок од суве кајсије. Период траје од 2 до 4 месеца, а у њиховој историји се строго поштује као врло уздигнут култ. Протеине уносе у најмањим количинама, а дневно унесу у просеку 1 933 калорија, од којих је 50гр протеина, 36гр масти и 365гр угљених хидрата.

Из искуства многих странаца придошлица, који су се преселили у долину реке Хунзе, закључили су да је главни фактор дуговечног живота здрава исхрана. Шкотски лекар Мек Херисон је, по повратку у Енглеску, извео експеримент на великом броју животиња. Једна група се хранила нормалном храном лондонске радничке породице, која је подразумевала бели хлеб, харинге, рафинисани шећер, конзервисану храну и кувано поврће. Као резултат такве исхране, код животиња су се појавиле различите људске болести. Друга група животиња се хранила храном Хунза и остала је савршено здрава.
Један кинески магазин је 1984. године описао врло интересантан догађај. Један од Хунза, по имену Саид Адбул Мобуда, збунио је све раднике имиграционе службе на лондонском аеродрому Хитроу, када је показао свој пасош. Он је био рођен 1832. године и имао је 160 година. Сматрао се штићеником у земљи Хунза, а памтио је догађаје још из 1850. године.
Књига “Хунза – људи који не знају за болест”, аутора Р. Бирчер, истиче основне карактеристике њихове исхране, тврдећи да су оне кључне за здрав живот: вегетаријански вид исхране; велика количина сирових намирница; у исхрани доминирају воће и поврће; природни производи; без икакве уметнуте хемије; намирнице које се спремају тако што се чувају сви њени биолошки вредни материјали; алкохол и слаткиши су на списку намирница које ретко кад уносе; поштују редован период гладовања. На међународном конгресу о канцерогеним обољењима у Паризу, обележеног у августу 1977. године, стручњаци су објавили како “по подацима геоканцерологије (наука за истраживање рака у различитим регионима света), потпуно одсуство рака јавља се само код народа Хунза”. За њих је прећи 100 до 200 километара дневно, исто што и за нас прошетати око куће. Хунзима пентрање уз стрму планину је час посла, а силазе весели и енергични. Њихова константно насмејана лица и добро расположење такође доприносе њиховом бољем менталном и физичком здрављу.     (НН/ магазин.ба)
НАРОД КОЈИ НЕ ЗНА ЗА БОЛЕСТ: Животни век им је 120 година, рађају и са 65