ПОВОДОМ СЕЛА МИОКОВЦИ

 

Драги Мирославе,

Само на кратко да ти се јавим и одговорим на писмо. Нисам знала да је Ђурђевдан и твоја крсна слава. Зато сам била у Миоковцима јер је Ђурђевдан слава нашег имања и куће где сам одрасла. Фотографије које сам ти послала су баш то „поље“ из приче о мојој баби, стари јасен, и стари дуд, жалосна врба и долина поред Чемернице где сам упила све то о чему пишеш. Ово је заправо све наше двориште, без ограда. Девојчица са слике је моја братаница, 9 година и заиста воли Миоковце. Док смо се шетале поред реке, опет ми је рекла да би ту волела да живи. Она о томе машта већ дуго и стално ми то помиње. Маштовито и радознало дете које има у себи доста уметничког израза, али нисам сигурна у ком правцу ће се развијати с обзиром на родитеље и њихова усмерења. Шта је њој записано не знам, али једино могу да у себу држим реченицу – Где год стала срећна била.

Поздрав. Писаћу опширније кад узмогнем...

сре, 7. мај 2025. у 11:25 Miroslav Lukić  је написао

Поштована,

Је ли то село, у коме си одрастала, село твоје баке, оне што је догурала до стоте?

Погледао сам слике. Али и оно основно о селу. Страховит пад становништва!

Села више нису непресушни вечити извор за напајање обнове, обнове крви вароши и градова српских... Можда следећа генерација, генерација те девојчице на слици, преокрене ствар? Дај Боже. Почео сам да читам Маркесову Аутобиографију, нека му је лака земља! Књига почиње сусретом Маркеса и његове мајке, енергичне жене, која је родила 11 деце, и сама их дојила! И наравно, то је био сусрет 22. годишњег Маркеса и његове енергичне 42. годишње мајке - дошла је и позвала га да иду да продају кућу у којој је рођен. Маркес је напустио правни факултет, и виси по кафеима, библиотекама; тамо га мајка и налази, која је ћерка једног пуковника; и која није дошла само због продаје куће, већ и да извиди на шта јој син личи - на просјака који чита оног из чијег је "шињела" изникао, Фокнера, да те подсетим, великог мага! Иначе мото ове Габијеве приче  је овај:"Живот није то што човек проживи, већ његово сећање и начин на који то сећање приповеда". Велика, дубока истина... Превод је могао бити бољи... Маркес се на том путовању "преломио", преокренуо, али ја јуче и прекјуче нисам могао да наставим читање, јер смо мој старији син и ја завршавали на имању на Нашем брду  овогодишњу сетву - њива од 30 ари има 3000 м квадратних, прскали смо да коров не ниче пред невреме, и завршили тај посао, а онда кренули на припремање Ђурђевдана, онако како су то наши покојни родитељи чинили, пре свега моја покојна мајка Наталија... И онда јуче невреме, град, непредвиђено, које игра често врло важну улогу у животу. Старији син ми је помагао, иако би било боље да се оженио, али... Одледили смо једно прасе, по хитном поступку припремили и једну ћурку... Све смо то припремали на једном шпорету, дрва имамо хвала Богу довољно, и то квалитетна багрем и дудовину који се жуте као дукати, ораховину, јаовину, чак и врбовину, јер смо пре две године требили имање на самој обали Пека, где су некад били салаш, шљивари, баште, врбак (120 ари). Узгред, пре неки дан смо обишли имање на Пеку, с обе стране, српске; и застали пред тим делом имања које смо учинили прозрачним, без даха. Ишли смо да наберемо дренов цвет и лишће, који су веома лековити; пијем чај од дреновог цвета и лишћа повремено кад ме заболе груди... Природа је веома захвална , захвалнија од људи; као пулин, имамо једног таквог! Црн је као угљен, гар... итд.

Иван би све то фотографисао, да је пошао са нама; али неко је требало да остане код куће, због животиња. Време када кокошке почињу да квоцају, да се належу... Већ их је таквих пет. Моја мајка је била врсна и вредна домаћица, али у овој кући такве нема од 2016, и смрти нашег оца Михаила, Шолета; непредвиђено управља нашим животима!Да, Наталија је увек имала кокошака, ћурака, пловака, моравки крмача, крава; али јој се кокошке и ћурке нису налегале, као последњих година! Ми смо у центру Миш., али ја бих више волео да нам није река однела зидани салаш на Пеку. Да живим тамо, или на брду, 400 м. јужније од Пека. Покушавамо да - Мита и ја, а ускоро ће нам се придружити и мој млађи брат Ал. - у трагању јачег извора на нашем брду. Јер салаш на брду са извором на 2 хектара права је благодет. Тамо  на том имању на брду сунце греје преко читавог дана (кад греје); доминантне су трешње и виногради, ливаде и воћњаци... Мита и ја смо направили неколико бушотина и на једној смо нашли воду на скоро метар, на другој, испод неких врба, тек смо стигли до једанаестог метра, али треба још да се копа. Набавили смо прибор, настављамо... Уз божју помоћ и молитве Св. Петки српској. У једном делу имања наишли смо на стену, коју нисмо пробили, стали смо на 2,60м. Пре неки дан смо пратили, долази вода, али дуго се чека; пробаћемо мало даље, тамо где сада цвета зова, и где има младих брестова. Ту би могли направити стублину. Међутим, нама више одговара да воду нађемо на брду, како бисмо могли имати "довољан пад"  да воду разведемо по имању и до могуће новог салаша, ако Бог да... Али, на то је трабало мислити много, много пре; међутим наш пок. отац нас је одвраћао од повратка у Миш. На разне начине... Не жалим се; и сам сам много више времена трошио на "Сазвежђе З", нисам баш најспремније дочекао 2020. Треба имати своју воду, бунар и стублину, са довољно воде, и што даље од села, али не предалеко!

Ух, Боже, ја се заборавио... Не пишеш о себи; чудно си се ућутала; волео бих да у тишини нешто пишеш, барем за себе, или за мене. Да имаш вере у писање, да не сумњаш у себе, него да користиш паузе у животу за писање не размишљајући много о судбини рукописа. Понекад се сетим кад си становала на Н. Београду, кад сам тамо долазио, или у оним зимским данима, кад смо ишли да гледамо оне филмове; како сам се угодно осећао међу свим тим твојим књигама, часописима; разговорима. Умела си да цениш, али била си строга; имала си страшан судар са судбином, као што сам га и ја имао; али више од свега, ти си била естета, изграђена душа; личила си на моју мајку, али ја тога нисам био свестан; тек касније сам то схватио.Наталија је била врстан приповедач; ја јој нисам раван, чак нисам био био ни колико оно црно испод ноктију... никада јој се нисам довољно приближио; чак ни пред одлазак у војску; али сам јој те године спасио живот (побачај, подигла је неку кацу и побацила мушкарчића у деветом месецу); ангажовао сам санитет и пребацио је у Пожаревачку болницу; отац нам је био у Подгорици, изградња Алуминијумског комбината), Аца у Студентском граду; имала је ретку крвну групу; једва сам нашао даваоце, али нашао сам их!) ... Непредвиђено ми је однело другог брата, сада би имао око педесетак година, и бринуо би о овој кући и имању... а ја о оном за шта ме је Бог послао на овај свет. Драга Су, то мораш знати и за себе - јеси ли нашла љубав или не, зашто те је Бог послао на овај свет? Мени се чини да си дарована, не у оном сеоском смислу, верена са неким, него дарована духовним даровима, али и да си понекада спутана, не знам чиме, својим полом, судбином, усудом и да се заустављаш тамо где би могла да се пропнеш као ждребица, Пегаз, и полетиш, или да левитираш... Слике које си послала, потврђују твој смисао за лепо, за један чудесан извор у твом срцу, полу, духу, незалетању... Не губи време, Су, пљуни, поврати ако треба, повраћај, док не отвориш нови прави пут према бољем, али на првом месту према оним бисерима у себи... Не бој се. Немој издати себе. Буди себична и стави на прво место грубо речено свој таленат и своје најбоље инстикте, жене. Црпи из себе,из најдубљег извора, наизглед неизрецивога...

Надам се да је то, те слике, ипак можда део и твог амбијента из детињства; кућа твоје митске бабе и твога деде; кућа твоје мајке?

Ако није, ништа.

Ово писмо не призива одговор. Желим ти свако добро и упорност.

Овамо је смлатила сатана џезвалије, трешње, - 4 узастопна дана минус испод нуле. А град је јуче сломио лозе пред цветањем, али није све докусурио. Тако је и са нашим животима у судбином, Србима; све ће ипак преживети неки Срби и Србкиње и надам се да ће се, ако никад пре, а оно после тога понашати као ћерка једног пуковника (Маркесова мајка)!!! Да се нашалим на крају...

Б.Т. - М. Л.

ПОВОДОМ СЕЛА МИОКОВЦИ	10. 5. 2025. 12:54
СФИНГА (Су Танасковић)