У суштини, један једини је темељ на коме је зидана стварна и права, али још увек ненаписана, историја српске књижевности, а тај темељ се зове пишчева издања. То значи да су рукописи штампани о пишчевом руву и круву. Вук Караџић је своје књиге штампао о свом трошку, а понекад и о трошку пренумераната и мецена. Многи људи и не знају да су најзначајније српске књиге 250 година уназад објављене као пишчева издања. Прво издање Нечисте крви објављено је о руву и круву Боре Станковића. Прва издања Дневника за Сенковића и Литургије објављено је о руву и круву М. Лукића. Бора Ћосић, М. Бећковић, М. Данојлић, МЈ Вишњић, Илија Мољковић и други објављивали су своје рукописе о свом руву и круву...
Дакле, права историја српске књижевности је дословно историја пишчевих издања; она је старија од издања Вукових бечких књига, и сеже у дубоку прошлост, до рукотворених манастирских издања српских обредних књига...
Овде ће, убудуће, бити публикована грађа вредна пажње и упознавања. Објављиваћемо све оно што може расветлити са свих страна једну од најчаснијих институција српске културе и књижевности - пишчева издања.
Истовремено, доносићемо вести и књижевне огласе о пишчевим издањима д а н а с, која су неправедно (игром случаја, неупућених, подлих, грамзивих и малограђана) скрајнута на маргину српске културе и књижевности...
