Што јужније - то тужније

Krvlju petla zavijaju kuću u crno!

KUČEVO - Da se naježiš...
Tri ukrštene sveće, malo sagorele, razbucane, raščupane i obezglavljene gumene lutke išarane nečim nalik krvlju, katanac i venčić od nekih travki. Nekoliko metara dalje s grane visi tikva, takođe umrljana tom crvenom tečnošću, izbušena na nekoliko mesta. Odmah pored protiče rečica, preko koje na svakih desetak metara ide po jedan improvizovani mostić. Na drveću fotografije ljudi, ukršteno nekoliko pritki, stočići na kojima su ostaci hrane.

Prizor nesvakidašnji, prilično jeziv, svojstven samo za jedan kraj u Srbiji - Vlašku krajinu. I onima koji ne veruju u natprirodno nije svejedno. Jednom rečju, vudu na srpski način. Meštani ne komentarišu, samo odmahuju glavom i sažaljevaju onog kome je vradžbina namenjena. Nisu iznenađeni što se te nedelje toliko toga našlo u blizini pećine Duboka, poznatoj po tome da tu rusalje padaju u trans, a dan pre toga slavilo se 40 velikomučenika, praznik u narodu poznat kao Mladenci. Kažu, najviše vradžbina baca se na velikog sveca!

Zaključavanje muškosti

Kuće u kojima žive oni za koje se priča da su crni magovi i koji rade za one koji nekom žele da nanesu zlo zaobilaze se u širokom luku. Dolazi samo klijentela s namerom na nekog „zaključa“. Njima se niko ne zamera jer gledali su zdrave kako preko noći kopne, žalili su im se mladi muškarci da im je naprasno muškost zakazala... Uglavnom „rade“ noću - na grobljima, raskrsnicama i sličnim mestima.

Treba im samo beleg, grobljanska zemlja, krv obezglavljenog petla za koju kažu da kuću  može da zavije u crno. Za to postoji samo jedan lek. Naime, crnu vlašku magiju, koja se smatra jednom od najjačih na svetu, skida isključivo bela magija. U istim tim selima u kojima žive i rade majstori crne magije ordiniraju i proročice koje otključavaju, leče od medicini nepoznatih bolesti, posipaju životni put srećom i blagostanjem. Jedna od njih je Slobodanka Makuljević iz sela Neresnica nadomak Kučeva. Kaže da je dar da pomaže ljudima nasledila od majke, a ne plaši se ni boga ni zakona.

- Nikog ne varam, nikom zlo ne nanosim. Pomoć ne naplaćujem. Onaj ko vam kaže cenu, od njega bežite, taj je prevarant. Ne kažem, ljudi me počaste, koliko ko može, ali ja od toga ne živim, bavimo se poljoprivredom. Dolaze mi ljudi sa svih strana, pa i iz inostranstva - priča Slobodanka dok prelazi s reči na dela. Ispred nje tegla s vodom, nož, so, bosiljak, tamjan, med, maslačak i bela muška majica.

Pripada čoveku koji je od nje tražio pomoć da ga, nakon što je oslepeo, ne napusti porodica. Dok malim nožićem „seče“ vodu, na vlaškom nešto govori, razume se tek poneka reč. Pominje reku Jordan, Isusa Hrista i još neke svece... Skraćena verzija ovog bajanja traje dobrih pola sata. Dok se moli za blagostanje i sreću izvesnog Z. P., deluje kao da joj se spava i počinje da zeva sve češće. Molimo je da nam prevede bar deo onog što je izgovorila.

Svilen konac

- Ako je nešto došlo od Boga, šaljem ga u crnu goru, gde ničeg nema i gde niko ne živi. A ako je „nabačeno“ od čoveka, šaljem ga da se niz svilen konac vrati tamo odakle je došlo, a ako su vrata zaključana, da razbije bravu. A taj posle nek se pita zašto mu se vratilo što je drugom poslao - objašnjava put skidanja prokletstva.
Dok nas ispraća, kaže da su nam vrata uvek otvorena, zlu ne trebalo. Ipak, moli i da se ne ljutimo ako nekog bude odbila jer ima ljudi kojima ne može ni da pomogne i da proriče iz samo njoj znanih razloga.

Naš vodič iz agencije „Pozitiv“ Slobodan Stokić, koji već neko vreme organizuje ture upoznavanja misterija vlaške magije i homoljskih bogatstava, kaže da je Slobodanka jedna od malobrojnih koja ne krije čime se bavi. Ostali se uglavnom plaše, naročito crni magovi, jer je bilo i hapšenja. Vodi nas u novu avanturu, u dve pećine u kojima je se priroda potrudila da napravi nešto što je, kao i sve u ovom kraju, natprirodno.

Dar prirode

Prva je Ravništarka u kojoj se za pećinski nakit pobrinuo se potok Ponorac, koji je izvajao Šarca i buzdovan Marka Kraljevića, ali i lepu Ravništarku i mnoštvo nestalih Ravništaraca, koji su i simboli ove pećine, a za koje se vezuje i legenda o njenom nastanku.

Baš kao i što je ceo ovaj kraj obavijen velom mistike, kruži i priča da je nekad davno baš tu nestala najlepša devojka iz sela, a da je svaki meštanin koji je krenuo da je traži takođe nestao bez traga. Nekoliko kilometara dalje nalazi se Ceremošnja, koja je po bogatstvu nakita jedna od najlepših pećina u Srbiji. Poznata je po velikim dvoranama koje krasi raznovrstan pećinski nakit. I ona krije priče, legende, likove koji se godinama nadograđuju.

Organsko
NIŠTA BEZ KAČAMAKA

Za one koji nisu spremni da kod vračara idu po afrodizijake i ozdravljenje, tu su specijaliteti u seoskim domaćinstvima homoljskog kraja. U porodici Milošević u selu Ravnište tvrde da je sve čime služe goste organskog porekla, bez pesticida - od tvrdog vlaškog sira, preko neizbežnog kačamaka, meda, vrganja, domaće rakije, prirodnog soka.
- Za sve što uzgajamo koristimo isključivo prirodno đubrivo. Istina, nemamo sertifikat jer košta 7.000 evra, ali stojimo iza svega što iznesemo na trpezu - pričaju u ovom domaćinstvu....
     _______ Видети више: извор: Блиц : "Мистерија влашке магије": Мистерија влашке магије

Вучић очекује да СНС већ вечерас прикупи 12.000 потписа за изборе - Правда

БEOГРAД – Српска напредна странка представила jе вечерас
изборну листу „Aлександар Вучић – Будућост у коjу веруjемо“, са коjом
излази на ванредне парламентарне изборе 16. марта, а први на листи jе
лидер напредњака Aлександар Вучић. 


Oн
jе новинарима након седнице Главног одбора странке рекао да jе намера
напредњака да воде позитивну кампању и да политичке противнике победе
поштеном и одговорном политиком.

„На народу jе да каже своj суд и да ли jе задовољан нашом марљивошћу,
радом а сами знамо да можемо jош више и боље“, рекао jе Вучић и додао да
ће политичку конкуренциjу поштовати и да се према њима неће понашати
„онако како су се они у прошлости понашали према нама али ни онако како
су се понашали у претходних 48 сати“.


Вучић очекуjе да СНС већ вечерас прикупи 12.000 потписа потребних за
регистрациjу листе као и да добиjе подршку милион и по бирача. Упитан да
ли ће бити кандидат листе СНС за премиjера Вучић jе рекао да данас на
ГO ниjе било речи о томе, при чему, додао jе, „не мислим да такав неће
бити закључак Председништва“.


Истакавши да политика мржње ником ниjе донела ништа добро Вучић jе
нагласио да ће СНС водити политику планова и програма за напредак Србиjе
по чему ће се разликовати од своjих политичких противника.


На питање да ли ће БорисTадић бити прихватљив партнер Вучић jе рекао
да нема никакав договор ни са ким и да жели наjширу подршку народа.

„Важниjе jе за мене то што су Србиjи потреби велики кораци у будућности и
то jе сврха избора – да реформе буду jаче снажниjе и брже, да радимо с
људима коjи знаjу више од страначких припадника и да из различитих
странака узмемо наjбоље људе“.


На листи СНС осим напредњака биће и представници Социjалдемократске
партиjе Србиjе, Нове Србиjе, Српског покрета обнове и Покрета
социjалиста, а Вучић jе новинарима након седнице ГO рекао да не зна како
су распоређена места на листи, jер се тиме ниjе бавио, додаjући да за
СНС ниjе важно колико ће места имати на листи.


СНС жели огромну и убедљиву подршку народа, а ако jе не буде, „неко други ће формирати владу“, закључио jе лидер напредњака.


Извор: Танјуг











Вучић очекује да СНС већ вечерас прикупи 12.000 потписа за изборе - Правда

Четири песме / Зорица Јанакова

Пред родном кућом

Не бих знала не бих дала

Теби, небо, да си тако плаво

Да си плаво, чедо моје

Гргураво

У клепету голог грања

Усред зиме и у тузи

Ни видици да су тако чисти

Изнад крова родног

И јаблања

Звоњу смеха а ни сузи

Не бих дала не бих знала

Да ту нисам постојала

Игде била, ишта и чинила

Само клекла пред тим прагом

У недељно бело подне

Тихо клекла, муком сунцу и изрекла

Да изброји на том прагу златне трачке

Стопалаца оних босих

Давне значке

Нетрагом нам отшуњале по небеској модрој роси

Не бих знала не бих дала

Теби, небо

У барици што се модриш

И у хладу старог дуда

Бљескајући да нас јатиш

Одасвуда

Праском зорја, ти да искриш плаво

Чедо моје гргураво.

 

Та моја љубав

По дану плетиља смерна и преља

Похотна у тами

Кад год је разбудим

У поноћ знојну

Мук

Бескрај црни у помрчини

Свуноћ свитала у двору недеља

Она једра

Мека ко тек увезана бакина кудеља

Цврчало на жару грање

Она широка

Податна ко покисло од јуче орање

Редак стручак

У оплићалој земној бразди.

Та моја љубав.

Завичајна

У теби има мрака

У који бих

Са светлећег свог чардака

Невиђене има топлине

И зиме

Истинске оне зиме

Некушане твоје доброте

Док и блата нам

За ноката

Као да тек смо

Из роднога сокака

И тек из опанака

А било нас је било

Гологузе

Дедино гребало нас крило

Под ајатом кокодакало

Тек испиљено

Низ калдрму скакало

Из штале мукало и из тора

На ливаду

Све нас дозивала зора

И било нас је било

Софра цела

Одонда себе је изјела

Свекрозрећег овог мрака

Неонског нам

Сумрака.

Сељанчице дојке

Како показаше се, стидне

Зажарене у спарини

Невелике нежне

Две ломне две беле, преплашене

Козице на стрмини

Као зачуђене детиње зене

Леђа јој, роде, витка нестарећа

Изникла о појасу ко врба из воде

Рамена, аман, као млеко

За у топли длан свако нежно таман

Могли би далеко ти ати

Над мотиком у грудњаку сапети

Док никоја љубљаху их уста

Мрзли сокак и блатишта пуста

Низ њене руке са шакама о вимену

Многа су лета трпњом горела

Низ образ јој кишило, мраз уткивао шаре

Док је на дрвљанику дрва цепала

Сред огња дана огањ вијала

За децу о распусту сјаћену

Гибаницу свијала.

"Одзиви Филипу Вишњићу" / Јагличић, Чоловић

Додела традиционалне Награде за родољубиво песништво за 2013. годину 

„Одзиви Филипу Вишњићу“

Жири, у саставу: академик Матија Бећковић (председник), академик Милосав Тешић, Ђорђо Сладоје, Драган Лакићевић и мр Иван Златковић, једногласном одлуком определило је Награду за родољубиво песништво „Одзиви Филипу Вишњићу“ за 2013. годину песнику Владимиру Јагличићу (1961) коју Задужбинско друштво „Први српски устанак“ из Орашца
додељује традиционално 18. пут по реду.
Поводом Награде објављена је Јагличићева збирка песама под називом „Стуб“ (Орашац, 2013, 171 стр.). Поговор књизи сачинио је Драган Лакићевић.
Књижевна академија посвећена лауреату Награде биће одржана 13. фебруара у Гимназији „Милош Савковић“ у Аранђеловцу, а свечана додела признања биће уприличена на месту знаменитог Орашачког збора, у Марићевића јарузи, о Сретењу, 15. фебруара 2013. године.

*

Додела посебног признања – Повеље „Одзиви Филипу Вишњићу“

за целокупно животно делопеснику Душану Чоловићу

Задужбинско друштво „Први српски устанак“ у Орашцу

додељује посебно признање

ПОВЕЉУ

„ОДЗИВИ ФИЛИПУ ВИШЊИЋУ“

за целокупно животно дело песнику

ДУШАНУ ЧОЛОВИЋУ

за препознатљив, рефлексиван и духован

поетски исказ ововременог родољубља,

за умешно приређивачко делање

које увезује бисере српског

нововековног отаџбинског песништва,

и надасве за несвакидашњу посвећеност

и љубав према завичају и родноме Орашцу,

по чему је достојан следбеник

славног узора песника буне

Признање ће бити свечано уручено
на месту знаменитог Орашачког збора, у Марићевића јарузи, о Сретењу, 15. (2) фебруара 2013. године.

ОСТАЛЕ РАЗНЕ МРЉЕ МРЉЕ НЕПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА Мрље коби.../ Иван Шишман

Што кукам, што лелечем?

- Како да не кукам и лелечем,

кад сам пошао на велики пут,

па ме скобили

пацов. који би да оњуши месечев лук,

отрован облак,

неман.

хермелин на гробљу.

чудовиште на огромну жабу налик.

црно теле с о6езглављеним људским глвама.

чудна гусеница.

Црни  небески бик,

царић   који је окренуо леђа месечевом луку,

црна квочка.

мачка која прежи птиче,

заборављени предели,

распрскавање стена,

и један брег усправљен увис

као стуб?

О Мрљама уз Албуи слика

Да ли неко зна како се скидају флеке од буђи са одеће?Како се може и са чиме да скину флеке од мастила?

Никако да их се решимо, увек их има, једну скинемо, друга се појави.(Мрље најразличитијег порекла врло успешно се

уклањају водом од пасуља. У већини случајева нестају и мрлље од мастпла и црног вина. Масне мрлље најбоље се

уклањају ако се поспу дебелим слојем талка. Талк се остави на замрљаном месту 24 часа, а затим се очисти четком.

Талк ефикасно скида мрље како са тканина, тако и са намештаја.)

 Мрље од ликера на тепиху.Мрље од црног вина на тканинама, тепиху, намештају.Мрље од пива.

Мрље од јаја. Мрље од млека. Мрље од воћа. Мрље  од кафе  (тканину замрљаиу кафом треба  потопнти  у хладну воду,

намазати глицерином и затим испрати у хладној води).

Мрље од ораха и ораховог лишћа (натопите лимуновим соком; оставите натопљено неколико минута, а затим добро исперите водом).

Мрље од воде на намештају.

Мрље од воска са тепиха или мебла на намештају. Мрље  од  рђе   на   вуненим  тканинама,   природној  свили   или памуку.

Мрље од крви на платну (треба наквасити раствором соли и хидрогена у размери 1:5, оставити да мало одстоји, а затим опрати).

Мрље од зноја на вуни (најбоље се уклањају сирћетом).

Мрље од катрана (треба намазати маслом, уљем или машћу, што ће омекшати катран. Катран затим пажљиво остругати,

 а масну мрљу очистите према упутству за уклањае масне мрље)

ОСТАЛЕ РАЗНЕ МРЉЕ

МРЉЕ НЕПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА

Мрље коби...

Било је око тридесстак мрља, уз прву плакету мојих стихова; овде их је знатно мање. Све су настале 1999. Кафене мрље. Песме -слике.

Апокалипса је одозго послала своје чудне трудбенике, фигуре, секире, анђеле, Ауре, распрскавања...

Пацов би да оњуши месечев лук; Отрован облак: Неман; Хермелин на гробљу; Рапирскавање стена: Чудовиште налик на огромну жабу: Силуета Крста;

Гусеница,Фигура коња;Пегаз.1; Пегаз 2;Црно теле с ебезглављеним људским главама; Лист на киши: Опали поцрнели лист на киши; Силуета коса ;

Кокошка „Петра“ ; Мачка прежи птице; Поцрнела лопатица; Црни небески бик: Пацов би да оњуши  месечев лук: Царић је окренуо леђа месечевом луку...

Нисам   се   бојао    Немилостивог   анђела... Ни    грмљавине         са  неба.Осмехивао сам се кошмарннм ноћима.

Дочекивао са радошћу јутра. Јутро у моме крају преставља неку велику жељу која чека да се испуни и као да жели

да се нешто освести и јако изусти.

Ђаво     би     могао     извући     велику     поуку      из      валова  нежне реке тако благе као сенке које свој мир као душевни хир налази

у сванућу везаном као у неком беспућу...

Удубљивао сам се у мрље. Откривао светове.Мреље нису исте  - на први поглед, на други, трећи, четврти...

То  откривање тајни на пети поглед, откривање колоне црних  Аура   у   гриви  једног  коња  дугог   врата   као  у   жирафе,  

Може бити тако лепо и подстицајно...

Као чуда влашке магије. Као цвет лешника који чува мушкарца у униформи.

Као чаура лешника попуњена са зрнцима злата и травама што доносе богатство.

Палио сам леску, бурјан, лозу и шљиву на Ваведење и Ђурђевдан  како би осветлио пут онима који су преминули изненада (мојој мајуи, баби)...

Долазили су црни Аури, у пратњи три Марије из сна.

Ласте су ми слетеле на прозор.

Слетеле су ми на прозор модре птице.

 Баба ми је бајала водом из кљуна ласгавице, попрскавши ми главу, мислим, говорим онако брзо, нежно и разговетно како ластавица цвркуће...

Баба ме је окумила с мишевима и свим мојим мрљама.

Баба ми је направнла амајлију од јајега потпуно црне коке без иједног белега.

То јаје носио сам беспрекорпо под пазухом девет дана. Након тога љуска је пукла, а из ње изађе ђавоље пиле...

После  Бабние смрти у гнезда  под гредама у шупи ласте се нису вратиле...То није био добар знак...

2005 - 2006.

Портрет аутора књиге "Ђавоље пиле",  Заветине, Београд, 2006. -  Снимак Др Димитрија Лукића

Sazveždje srpske palanačke kritike (0001)

Jerdan list iz švajcarskih novina, iz 1917,iz kufera Mihaila Petrovića
Alasa, Vlasništvo Fondacije Mihailo Petrović Alas, Beograd

AĆIMOVIĆ IVKOV, Mileta (Bogatić, 1966), ili u prevodu – rođen da bude zvezda palanačke kritike. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Upisao je i poslediplomske studije. Nikada se nije saznalo šta se naposletku dogodilo s tim. Najlepši je izdanak beogradske škole nemušte kritike. Intelektualno je stasao tokom devedesetih, baveći se najpre haiku poezijom: bio je urednik časopisa Paun. Potom je uz sponzorstvo Agencije „Draganić“ objavio zbirku pesama Dno (1995) kod Čedomira Mirkovića u Prosveti. Julovska kritika je u njemu prepoznala pesnika srpskog „cveća zla“. Budući bez talenta, okrenuo se ađutantskom poslu. O Aćimoviću Ivkovu se ne može govoriti izolovano od njegovih mentora. Bio je mali od palubeblaženopočivšem Novici Petkoviću i Radivoju Mikiću, koga je pomenuti Petković instalirao na Katedri za srpsku književnost (zajedno sa kišologom Jovanom Delićem), sprovodeći čistke liberalnih intelektualnih natruha. Tada je ostvarena jedinstvena simbioza sa književnim pogonom Narodne knjige u kojoj je Mikić, pored Vase Pavković i Gojka Tešića, bio jedan od glavnih urednika. Ali gde je bio Mikić, našao se i Aćimović Ivkov. Najpre kao pomoćnik oko svega i svačega, a potom i kao ...............................    videti više:  http://www.elektrobeton.net/bulevarzvezda.html#103