"Одзиви Филипу Вишњићу" / Јагличић, Чоловић

Додела традиционалне Награде за родољубиво песништво за 2013. годину 

„Одзиви Филипу Вишњићу“

Жири, у саставу: академик Матија Бећковић (председник), академик Милосав Тешић, Ђорђо Сладоје, Драган Лакићевић и мр Иван Златковић, једногласном одлуком определило је Награду за родољубиво песништво „Одзиви Филипу Вишњићу“ за 2013. годину песнику Владимиру Јагличићу (1961) коју Задужбинско друштво „Први српски устанак“ из Орашца
додељује традиционално 18. пут по реду.
Поводом Награде објављена је Јагличићева збирка песама под називом „Стуб“ (Орашац, 2013, 171 стр.). Поговор књизи сачинио је Драган Лакићевић.
Књижевна академија посвећена лауреату Награде биће одржана 13. фебруара у Гимназији „Милош Савковић“ у Аранђеловцу, а свечана додела признања биће уприличена на месту знаменитог Орашачког збора, у Марићевића јарузи, о Сретењу, 15. фебруара 2013. године.

*

Додела посебног признања – Повеље „Одзиви Филипу Вишњићу“

за целокупно животно делопеснику Душану Чоловићу

Задужбинско друштво „Први српски устанак“ у Орашцу

додељује посебно признање

ПОВЕЉУ

„ОДЗИВИ ФИЛИПУ ВИШЊИЋУ“

за целокупно животно дело песнику

ДУШАНУ ЧОЛОВИЋУ

за препознатљив, рефлексиван и духован

поетски исказ ововременог родољубља,

за умешно приређивачко делање

које увезује бисере српског

нововековног отаџбинског песништва,

и надасве за несвакидашњу посвећеност

и љубав према завичају и родноме Орашцу,

по чему је достојан следбеник

славног узора песника буне

Признање ће бити свечано уручено
на месту знаменитог Орашачког збора, у Марићевића јарузи, о Сретењу, 15. (2) фебруара 2013. године.

ОСТАЛЕ РАЗНЕ МРЉЕ МРЉЕ НЕПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА Мрље коби.../ Иван Шишман

Што кукам, што лелечем?

- Како да не кукам и лелечем,

кад сам пошао на велики пут,

па ме скобили

пацов. који би да оњуши месечев лук,

отрован облак,

неман.

хермелин на гробљу.

чудовиште на огромну жабу налик.

црно теле с о6езглављеним људским глвама.

чудна гусеница.

Црни  небески бик,

царић   који је окренуо леђа месечевом луку,

црна квочка.

мачка која прежи птиче,

заборављени предели,

распрскавање стена,

и један брег усправљен увис

као стуб?

О Мрљама уз Албуи слика

Да ли неко зна како се скидају флеке од буђи са одеће?Како се може и са чиме да скину флеке од мастила?

Никако да их се решимо, увек их има, једну скинемо, друга се појави.(Мрље најразличитијег порекла врло успешно се

уклањају водом од пасуља. У већини случајева нестају и мрлље од мастпла и црног вина. Масне мрлље најбоље се

уклањају ако се поспу дебелим слојем талка. Талк се остави на замрљаном месту 24 часа, а затим се очисти четком.

Талк ефикасно скида мрље како са тканина, тако и са намештаја.)

 Мрље од ликера на тепиху.Мрље од црног вина на тканинама, тепиху, намештају.Мрље од пива.

Мрље од јаја. Мрље од млека. Мрље од воћа. Мрље  од кафе  (тканину замрљаиу кафом треба  потопнти  у хладну воду,

намазати глицерином и затим испрати у хладној води).

Мрље од ораха и ораховог лишћа (натопите лимуновим соком; оставите натопљено неколико минута, а затим добро исперите водом).

Мрље од воде на намештају.

Мрље од воска са тепиха или мебла на намештају. Мрље  од  рђе   на   вуненим  тканинама,   природној  свили   или памуку.

Мрље од крви на платну (треба наквасити раствором соли и хидрогена у размери 1:5, оставити да мало одстоји, а затим опрати).

Мрље од зноја на вуни (најбоље се уклањају сирћетом).

Мрље од катрана (треба намазати маслом, уљем или машћу, што ће омекшати катран. Катран затим пажљиво остругати,

 а масну мрљу очистите према упутству за уклањае масне мрље)

ОСТАЛЕ РАЗНЕ МРЉЕ

МРЉЕ НЕПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА

Мрље коби...

Било је око тридесстак мрља, уз прву плакету мојих стихова; овде их је знатно мање. Све су настале 1999. Кафене мрље. Песме -слике.

Апокалипса је одозго послала своје чудне трудбенике, фигуре, секире, анђеле, Ауре, распрскавања...

Пацов би да оњуши месечев лук; Отрован облак: Неман; Хермелин на гробљу; Рапирскавање стена: Чудовиште налик на огромну жабу: Силуета Крста;

Гусеница,Фигура коња;Пегаз.1; Пегаз 2;Црно теле с ебезглављеним људским главама; Лист на киши: Опали поцрнели лист на киши; Силуета коса ;

Кокошка „Петра“ ; Мачка прежи птице; Поцрнела лопатица; Црни небески бик: Пацов би да оњуши  месечев лук: Царић је окренуо леђа месечевом луку...

Нисам   се   бојао    Немилостивог   анђела... Ни    грмљавине         са  неба.Осмехивао сам се кошмарннм ноћима.

Дочекивао са радошћу јутра. Јутро у моме крају преставља неку велику жељу која чека да се испуни и као да жели

да се нешто освести и јако изусти.

Ђаво     би     могао     извући     велику     поуку      из      валова  нежне реке тако благе као сенке које свој мир као душевни хир налази

у сванућу везаном као у неком беспућу...

Удубљивао сам се у мрље. Откривао светове.Мреље нису исте  - на први поглед, на други, трећи, четврти...

То  откривање тајни на пети поглед, откривање колоне црних  Аура   у   гриви  једног  коња  дугог   врата   као  у   жирафе,  

Може бити тако лепо и подстицајно...

Као чуда влашке магије. Као цвет лешника који чува мушкарца у униформи.

Као чаура лешника попуњена са зрнцима злата и травама што доносе богатство.

Палио сам леску, бурјан, лозу и шљиву на Ваведење и Ђурђевдан  како би осветлио пут онима који су преминули изненада (мојој мајуи, баби)...

Долазили су црни Аури, у пратњи три Марије из сна.

Ласте су ми слетеле на прозор.

Слетеле су ми на прозор модре птице.

 Баба ми је бајала водом из кљуна ласгавице, попрскавши ми главу, мислим, говорим онако брзо, нежно и разговетно како ластавица цвркуће...

Баба ме је окумила с мишевима и свим мојим мрљама.

Баба ми је направнла амајлију од јајега потпуно црне коке без иједног белега.

То јаје носио сам беспрекорпо под пазухом девет дана. Након тога љуска је пукла, а из ње изађе ђавоље пиле...

После  Бабние смрти у гнезда  под гредама у шупи ласте се нису вратиле...То није био добар знак...

2005 - 2006.

Портрет аутора књиге "Ђавоље пиле",  Заветине, Београд, 2006. -  Снимак Др Димитрија Лукића

Sazveždje srpske palanačke kritike (0001)

Jerdan list iz švajcarskih novina, iz 1917,iz kufera Mihaila Petrovića
Alasa, Vlasništvo Fondacije Mihailo Petrović Alas, Beograd

AĆIMOVIĆ IVKOV, Mileta (Bogatić, 1966), ili u prevodu – rođen da bude zvezda palanačke kritike. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Upisao je i poslediplomske studije. Nikada se nije saznalo šta se naposletku dogodilo s tim. Najlepši je izdanak beogradske škole nemušte kritike. Intelektualno je stasao tokom devedesetih, baveći se najpre haiku poezijom: bio je urednik časopisa Paun. Potom je uz sponzorstvo Agencije „Draganić“ objavio zbirku pesama Dno (1995) kod Čedomira Mirkovića u Prosveti. Julovska kritika je u njemu prepoznala pesnika srpskog „cveća zla“. Budući bez talenta, okrenuo se ađutantskom poslu. O Aćimoviću Ivkovu se ne može govoriti izolovano od njegovih mentora. Bio je mali od palubeblaženopočivšem Novici Petkoviću i Radivoju Mikiću, koga je pomenuti Petković instalirao na Katedri za srpsku književnost (zajedno sa kišologom Jovanom Delićem), sprovodeći čistke liberalnih intelektualnih natruha. Tada je ostvarena jedinstvena simbioza sa književnim pogonom Narodne knjige u kojoj je Mikić, pored Vase Pavković i Gojka Tešića, bio jedan od glavnih urednika. Ali gde je bio Mikić, našao se i Aćimović Ivkov. Najpre kao pomoćnik oko svega i svačega, a potom i kao ...............................    videti više:  http://www.elektrobeton.net/bulevarzvezda.html#103

Иде мој отац певајући.../ Коли Ивањска

Као прасак светлости преломљен кроз капи потока негде на пропланку мог детињства гипки кораком младости у моје сећање долази мој отац.

Цело детињство ми озари спокој и сигурност којом краве пасу и повремено ме погледају својим крупним влажним очима. Све то би нарушено као трептај лептира што се играше по цветовима маслачака стапајући се са жутозелене ливадом. И зачух ослушкујући и јасно препознах негде у даљини у планини ехо гласа мога оца, певао је.

Одавно природа не пева, одавно не одзвањају сједињена гласови потока, зунзара и човека.

Ово моје сећање је младо, јасно и данас су једине ноте за мој скроман слух оне које је записао детињство - оне су моја симфонија.

Некада давно када си имао седам година и када су сви око тебе били старији, чинило ти се да си као уљез, само си слушао и посматрао. Дан је почињао буђењем, у природи, у пет или око осам, и трајао је до неког пландовања, а дете добије кратку паузу до поподневних послова. Из Топила као у амфитеатру поглед је досезао до вечности, оперваженој планинским видицима. И у том видику се смењивали кретање и повећавала сцена када су неки путници прилазили селу ивању. Распознавала сам оно што сам већ знала, ко иде, за колико ће стићи до Гробља, где ће проћи и куда се намерио. Све је као на траци, која тече у оба смера.

Но, има неко кога не видим, али сигурно знам да је он пре него изрони иза брестова, или уз живу ограду уз градину, или између леја поврћа оивичених цвећем, и кога чујем.

И чујем симфонију којом улази у моја чула, а оно је често различито, некад је само звиждање, свирање на листу багрема, па песма ... Да ли су то Три ливаде нигде лада нема, Сејдефу мајка буђаше, Расти, расти, моје зелени боре, Синоћ ми је ружа процветала, Или нека друга, знам - иде мој отац певајући ...

Види: http://groups.google.rs/group/ivanje/web?hl=sr

Zidovi

Otvaranje MUZEJA BEOGRADSKOG ZIDA


Srdačno Vas pozivamo na otvaranje MUZEJA BEOGRADSKOG ZIDA u ponedeljak, 9. novembar u 18 časova na Trgu Republike. Muzej otvaraju Ambasador Savezne Republike Nemačke Volfram Mas i umetnik Frank Belter. Povodom jubileja 20 godina od pada Berlinskog zida umetnik Frank Belter po pozivu Goethe-Instituta sagradio je na Trgu Republike zid od kartonskih cigala. Jedna stranu Zida je uz pomoć prolaznika dobila nov izgled zahvaljujući mnogobrojnim crtežima, grafitima i sl. Deo umetničkog koncepta jeste da se Zid pod uticajem vremenskih nepogoda menja. Pod uticajem jakog vetra Zid se srušio već nakon pet dana, četiri dana pre jubileja od pada zida u Berlinu. Deo Beogradskog zida, 4 m dužine i 3 m visine, konzervirao je umetnik i biće izložen u Muzeju Zida. Mnogi su fotografisali Beogradski Zid, kao što postoje mnogobrojne fotografije Berlinskog i drugih zidova. Želimo da Vas pozovemo, da na otvaranje MUZEJA BEOGRADSKOG ZIDA 9.11. u 18 časova donesete vaše fotografije Beogradskog, Berlinskog i drugih zidova i izložite u MUZEJU ZIDA!

Jutta Gehrig direktorka Goethe-Instituta

********

Zidovi

Ovih dana se u Francuskim medijima bucno slavi 20 godisnjica pada Berlinskog zida. Steta je sto se pritom vrlo retko, ili nikako, ne pominju drugi zidovi koji jos uvek postoje ili se danas grade. Izgleda da je lakse pisati o zidu koji je pao pre 20 godina, o kome je vec sve receno, nego pisati o zidu koga (nasi prijatelji ?) grade danas, na pr :- Zid od 800 km, visok 8 m, od betona, izmedju Izraela i Palestine- Zid od 1 800 km izmedju USA i Meksika Pored toga, moglo bi se reci da je u vreme pada Berlinskog zida, Zapadizgubio svog dugogodisnjeg neprijatelja. A neprijatelj je vrlo vazan jer bez njega gube smisao i ogromni vojni budzeti (USA = 600 md$) i organizacija NATO i vojna industrija (oko 10% zaposlenih). No, pojavila se Al Kaida, Talibani i ostali TERORISTI. Da bi odrzala strah i napetost, francuska TV nam svakih 6 meseci prikazuje staru mutnu sliku jednog bradonje sa kalasnikovom koji na arapskom preti Zapadu. Nobelova nagrada za mir je dosada dodeljivana za vec postignuto delo. Tako je NN dobio Mihail Gorbacov 1990, godinu dana posle pada Berlinskog zida.Ove godine, NN je prvi put data coveku koji zapravo jos nije mnogo postigao.Mozda je ona samo znak zahvalnosti i ohrabrenja americkom narodu zato sto je izabrao predsednika koji izgleda i misli sasvim drugacije nego njegov prethodnik i, koji ce mozda doprineti padu nekih zidova. Dok su Nemci svoj zid rusili uz parolu WIR SIND EIN VOLK, mi na Balkanu smo radili suprotno.Mozda se najtvrdji zidovi nalaze u nasim glavama?

Djordje Konikovic

Администрација?Нечисте крви?

У суштини, један једини је темељ на коме је зидана стварна и права, али још увек ненаписана, историја српске књижевности, а тај темељ се зове пишчева издања. То значи да су рукописи штампани о пишчевом руву и круву. Вук Караџић је своје књиге штампао о свом трошку, а понекад и о трошку пренумераната и мецена. Многи људи и не знају да су најзначајније српске књиге 250 година уназад објављене као пишчева издања. Прво издање Нечисте крви објављено је о руву и круву Боре Станковића. Прва издања Дневника за Сенковића и Литургије објављено је о руву и круву М. Лукића. Бора Ћосић, М. Бећковић, М. Данојлић, МЈ Вишњић, Илија Мољковић и други објављивали су своје рукописе о свом руву и круву...

Дакле, права историја српске књижевности је дословно историја пишчевих издања; она је старија од издања Вукових бечких књига, и сеже у дубоку прошлост, до рукотворених манастирских издања српских обредних књига...

Овде ће, убудуће, бити публикована грађа вредна пажње и упознавања. Објављиваћемо све оно што може расветлити са свих страна једну од најчаснијих институција српске културе и књижевности - пишчева издања.

Истовремено, доносићемо вести и књижевне огласе о пишчевим издањима д а н а с, која су неправедно (игром случаја, неупућених, подлих, грамзивих и малограђана) скрајнута на маргину српске културе и књижевности...