СРОДНЕ ВЕСТИ

          ИСТРАЖИВАЧ народног блага на Старој планини, Драгољуб Златковић, иначе агроном по образовању, добитник је престижне награде за науку Вукове задужбине за дело "Речник пиротског говора" ("Службени гласник"). Реч је о збирци са више од 33.000 речи овог краја, које је Златковић прикупљао деценијама, систематизовао и средио, а који, према образложењу жирија, представља "један од најобимнијих дијалекатских речника српског језика и може се сматрати паралелним чувеном Вуковом речнику". 
          - Још од далеке 1965. године боравио сам у селима на Старој планини, очаран богатством једног света, различитог у много чему, па и у језику. Записивао сам изреке, пословице, загонетке, веровања, народне песме и приче. Једна за другом, године су пролазиле, људи су полако нестајали, а са њима и поменуто језичко и друго богатство, које је мало ко ценио. Схватио сам да пиротски говор чувају само сељаци, којих је све мање и да га само они могу и сачувати. Јер, села се празне, многа су већ пуста, све полако нестаје, па и језик - прича Златковић.
          Према његовим речима, током пола века, колико је на планини и са горштацима, завирио је у њен сваки кутак. Многи планинци, који су му говорили о језику, обичајима, веровањима, одавно нису међу живима.
          - Знам сва села у пиротском крају, али и у Лужници. обишао сам целу источну Србију: од Пирота тамо ка Буџаку, па све до Бора, али и источну страну планине, тачније западну Бугарску, коју сам такође проучавао - каже аутор који је о народном стваралаштву већ написао "Думу" ("размишљати", "говорити").
          Целокупну истраживачку грађу до које је дошао током протеклих пола века, Златковић је систематизовао у двадесетак књига и у многобројним стручним радовима. Разговарао је са десетак хиљада људи и са преко 150 казивача. Ускоро би требало да се појави и друго, допуњено издање са нових неколико хиљада речи.
          НЕПОЗНАНИЦА ЗА МЛАДЕ
          Многе речи из правог пиротског говора из половине прошлог века нису познате ни млађим генерацијама Пироћанаца, који су рођени и одрасли у граду, одакле су касније кренули на школовање. Ово се нарочито односи на такозване компјутерске генерације, од којих мало ко зна, на пример шта значи "њекња" (ономад), "дваш" (двапут), "искараш" (истераш), "помазуљћа" (размажена), "јека" (крагна), "разђеле" (ваљда) и многе друге. Све додатно компликује и чињеница да се велики број речи изговара са полугласом, а у састављању многих реченица кључну улогу има и универзални глагол "онодети", који подразумева многобројне врсте рада и активности: од вођења љубави до батина.