ОСТАЛЕ РАЗНЕ МРЉЕ МРЉЕ НЕПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА Мрље коби.../ Иван Шишман

Што кукам, што лелечем?

- Како да не кукам и лелечем,

кад сам пошао на велики пут,

па ме скобили

пацов. који би да оњуши месечев лук,

отрован облак,

неман.

хермелин на гробљу.

чудовиште на огромну жабу налик.

црно теле с о6езглављеним људским глвама.

чудна гусеница.

Црни  небески бик,

царић   који је окренуо леђа месечевом луку,

црна квочка.

мачка која прежи птиче,

заборављени предели,

распрскавање стена,

и један брег усправљен увис

као стуб?

О Мрљама уз Албуи слика

Да ли неко зна како се скидају флеке од буђи са одеће?Како се може и са чиме да скину флеке од мастила?

Никако да их се решимо, увек их има, једну скинемо, друга се појави.(Мрље најразличитијег порекла врло успешно се

уклањају водом од пасуља. У већини случајева нестају и мрлље од мастпла и црног вина. Масне мрлље најбоље се

уклањају ако се поспу дебелим слојем талка. Талк се остави на замрљаном месту 24 часа, а затим се очисти четком.

Талк ефикасно скида мрље како са тканина, тако и са намештаја.)

 Мрље од ликера на тепиху.Мрље од црног вина на тканинама, тепиху, намештају.Мрље од пива.

Мрље од јаја. Мрље од млека. Мрље од воћа. Мрље  од кафе  (тканину замрљаиу кафом треба  потопнти  у хладну воду,

намазати глицерином и затим испрати у хладној води).

Мрље од ораха и ораховог лишћа (натопите лимуновим соком; оставите натопљено неколико минута, а затим добро исперите водом).

Мрље од воде на намештају.

Мрље од воска са тепиха или мебла на намештају. Мрље  од  рђе   на   вуненим  тканинама,   природној  свили   или памуку.

Мрље од крви на платну (треба наквасити раствором соли и хидрогена у размери 1:5, оставити да мало одстоји, а затим опрати).

Мрље од зноја на вуни (најбоље се уклањају сирћетом).

Мрље од катрана (треба намазати маслом, уљем или машћу, што ће омекшати катран. Катран затим пажљиво остругати,

 а масну мрљу очистите према упутству за уклањае масне мрље)

ОСТАЛЕ РАЗНЕ МРЉЕ

МРЉЕ НЕПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА

Мрље коби...

Било је око тридесстак мрља, уз прву плакету мојих стихова; овде их је знатно мање. Све су настале 1999. Кафене мрље. Песме -слике.

Апокалипса је одозго послала своје чудне трудбенике, фигуре, секире, анђеле, Ауре, распрскавања...

Пацов би да оњуши месечев лук; Отрован облак: Неман; Хермелин на гробљу; Рапирскавање стена: Чудовиште налик на огромну жабу: Силуета Крста;

Гусеница,Фигура коња;Пегаз.1; Пегаз 2;Црно теле с ебезглављеним људским главама; Лист на киши: Опали поцрнели лист на киши; Силуета коса ;

Кокошка „Петра“ ; Мачка прежи птице; Поцрнела лопатица; Црни небески бик: Пацов би да оњуши  месечев лук: Царић је окренуо леђа месечевом луку...

Нисам   се   бојао    Немилостивог   анђела... Ни    грмљавине         са  неба.Осмехивао сам се кошмарннм ноћима.

Дочекивао са радошћу јутра. Јутро у моме крају преставља неку велику жељу која чека да се испуни и као да жели

да се нешто освести и јако изусти.

Ђаво     би     могао     извући     велику     поуку      из      валова  нежне реке тако благе као сенке које свој мир као душевни хир налази

у сванућу везаном као у неком беспућу...

Удубљивао сам се у мрље. Откривао светове.Мреље нису исте  - на први поглед, на други, трећи, четврти...

То  откривање тајни на пети поглед, откривање колоне црних  Аура   у   гриви  једног  коња  дугог   врата   као  у   жирафе,  

Може бити тако лепо и подстицајно...

Као чуда влашке магије. Као цвет лешника који чува мушкарца у униформи.

Као чаура лешника попуњена са зрнцима злата и травама што доносе богатство.

Палио сам леску, бурјан, лозу и шљиву на Ваведење и Ђурђевдан  како би осветлио пут онима који су преминули изненада (мојој мајуи, баби)...

Долазили су црни Аури, у пратњи три Марије из сна.

Ласте су ми слетеле на прозор.

Слетеле су ми на прозор модре птице.

 Баба ми је бајала водом из кљуна ласгавице, попрскавши ми главу, мислим, говорим онако брзо, нежно и разговетно како ластавица цвркуће...

Баба ме је окумила с мишевима и свим мојим мрљама.

Баба ми је направнла амајлију од јајега потпуно црне коке без иједног белега.

То јаје носио сам беспрекорпо под пазухом девет дана. Након тога љуска је пукла, а из ње изађе ђавоље пиле...

После  Бабние смрти у гнезда  под гредама у шупи ласте се нису вратиле...То није био добар знак...

2005 - 2006.

Портрет аутора књиге "Ђавоље пиле",  Заветине, Београд, 2006. -  Снимак Др Димитрија Лукића