 |
| Мирко, Шоле и Душан Стојковић |
САЊАО САМ
МОРЕ
Сањао сам
море
Нисам се
окупао у њему
Сећање ме
је заболело на обали
Слушао
сам певушење таласа о мом
Првом
купању у плићаку
На дну
мајчиног страха да се не
Утопим
пре матуре
За
осамнести рођендан добио сам
Белог
крилатог коња на коме јашем и
Сањам
море
Матуру
страха моје брижне мајка
Бол који
сећање буди у дављенику
Снова
 |
| Из једног ресторана у Младеновцу (2011) |
КАДА
УМРЕМ
Када
умрем
Смрт да
ме не изда
Црну
торбу нек однесу
Не,
другачије
Опасно је
отворити
Врата на
почетку
Да се
различитости не би
Разбежале
На тајном
мест нека ме
Сахране
Да не
занју када
Храним
своје јадно
Срце
Мене
живог има најмање
Ниједан
отворен пут
Није у
мени тражио
Ушће
Само
пустиња бејах
Унутра
Само
појило за животињу
Само
жедни радознали
Бедници
које нисам пуштао
Унутра
Иза
великих закључаних
Врата свака
је моја
Песма
У
библиотеци смрти
Објављенa
 |
| Ђорђе Николић и Г-7, Младеновац, исто (из албума Зорана М. Мандића) |
Нема коментара:
Постави коментар