СРОДНЕ ВЕСТИ

          ДВЕ наше културне институције укрстиле су копља око Белог брда. Наиме, руководство и стручњаци Музеја града упутили су предлог министру културе Владану Вукосављевићу да се преиспита план заштите чувеног археолошког налазишта у Винчи, тачније Студија истраживања, заштите и презентације археолошког налазишта Бело брдо, Републичког завода за заштиту споменика. Због клизишта, које већ годинама угрожава локалитет на коме су откривени остаци јединствене неолитске културе и на коме су још 1908. почела прва утемељена археолошка испитивања у Србији, Музеј и Завод су пре три и по године потписали споразум, како би се Бело брдо заштитило. Незадовољни што их нико није консултовао, стручњаци Музеја, у чијој надлежности је овај локалитет, као једну од главних замерки на рачун студије, наводе да она предвиђа санацију и обезбеђење само једне катастарске парцеле, дужине од око 40 метара, што је само један мањи део клизишта:
          - Сматрамо да би студијом требало омогућити санацију целог клизишта, и евентуално предвидети фазну реализацију пројекта - истичу у Музеју града, напомињући да је превасходна идеја Републичког завода да се изгради музеј у Белом брду, а не да се локалитет заштити.
          Нема ни помена о другим деловима налазишта који су такође угрожени, а не помиње се ни део локалитета са конзервираним ископом, који је такође у опасности, на коме су се одвијала истраживања, од 1978. до 1988. и од 1998. до 2008. године. Овај део налазишта је посебно занимљив, јер се стигло до слоја са добро очуваним остацима неолитске архитектуре.
          Један од највећих проблема заштите налазишта, како тврде, није ни поменут:
          - То је санација 16 водопропусних септичких јама, на парцелама на којима је налазиште проглашено спомеником културе од изузетног значаја. Неконтролисано одливање отпадних вода из поменутих септичких јама у културне слојеве, осим свакодневне контаминације, може додатно активирати клизиште, чиме би се нанела трајна и ненадокнадива штета - изричити су у Музеју града.
          Планом спорне стратегије, како се наводи, предвиђа се редослед активности у девет фаза:
          - Сматрамо да није реално да се у овој календарској години изради пројекат за санацију клизишта, изведу санациони радови и започну заштитна ископавања на делу налазишта угроженом клизиштем. Уколико би се спровела заштитна ископавања без претходно спроведених санационих мера, нанела би се ненадокнадива штета на овом споменику културе - упозоравају музеалци.
          МОДЕЛ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА
          ПРЕМА понуђеној стратегији, предвиђено је да се Бело брдо "измести" из надлежности Музеја града Београда. Сугерише се оснивање друштва са ограниченом одговорношћу ( д. о. о.), односно модел управљања којим је Лепенски вир одвојен од Народног музеја:
          - Међутим, стручњаци из Народног музеја пример управљања Лепенским виром наводе као крајње лоше решење - истичу у Музеју града.